2015-10-07

the Toy from future (1). Игрушка из будущего (1).

Nature in the mountains of the Orobie-Alps remind me the climate of the southern Sakhalin island often, where I grew up. The same close side gorges, the same humidity fogged rapids on streams, the same lush greenery on the slopes. Here remembered the lost feeling of the forest and tangled, like the vines, trails. Here I felt in my element... And over the jungle in the bottom tier rose the rocky ridges and snow-capped mountains.
Sakhalin, of course, more severe and unpredictable. The proximity to the Pacific riot and the cold of the Arctic impacts of extreme sports on his face. Sometimes parents received letters, cast on twenty years ago. Then young and arrogant, I measured the dimensions, thoughts flew disunited, like adrenaline and freedom.
Hello my son! We have another end of the world,the Typhoon. Trees are falling,there is no light and water. I left early from work and bask under a blanket at home, got soaked while walking. But in General warmly on the street, and yesterday just gave Otopeni in the house. Vova in a bad climate to go back to work, and the boy actually left the house today. Here are our weather news. Vova is working in the company on the truck, yesterday the salary received for the days worked in September. Across our street fell 2 birch, and the car in the yard had fallen spruce. Such cases today. But still - yay, Friday is! Have a nice weekend! Best wishes for your Girls! With hugs, mom.
The time have gone. Sakhalin remained in the past, raided Italy. Here "to fight the climate for life" is much easier. I gratefully looked around at the mountains of Lombardy. The area is inhabited for a very long time. Giving a kind of odds - some couple thousand years before Sakhalin. Culture got in the heyday of the Etruscans, developed under the protection of the rights of the Roman, and remained in the frames of the devastating conquests of all times and peoples.
Even the local bergamasque adverb by melody reminiscent of mixed Italian, French and German languages. For centuries, absorbing the best qualities of all three in terms of practicality and accuracy, jarring fun serkam. Daydreaming and reflecting the immediacy, Istria, hardworking people bite into the mountain slopes, cultivated terraces and erected bridges.
- They only live here for a very long time, - I muttered, stumbling on the remains of another rock tower in the middle of the forest, which was twisted trail.
That is, combined terms: dangerous wild nature, bared step away from the comfort and convenience of civilization. Was not thinking at all, to drive to the suburbs. Park, not worry about the car at least a week. To easily and naturally cut itself off from the rest of the world to go "nowhere".
- Why do people in the Himalayas and America for adventure? - I shook by shoulders. - Here are some interesting mountains, beautiful places. Trekking galore, and time and money spend much less.
Special to do there was nothing. Come the weekend, the office was closed before time. A large amount of personal files was not expected due to the fact that his wife and daughter flew to Ryazan. Took during the month enough quontity of kilometers, I remembered how to ride a bike. Despite the fact that there was a lot of unexplored mountain gorge Valseriana. Step by step I discovered new angles, in a hurry to explore, having heard about the next miracle. About river gorge Vertova information has been floating around for a long time - it mention Franco Acerbis and Matteo Gallizoli. Supposedly very nice and not far. Well, I decided, going by bike, since it is so close.
In the valley it was discovered the Sunday crowd of tourists. On the road was a mess, so I was glad of his cunning, slipping the bike squeezed between cars. Who hooted after me with anger. And here, trying to ask about local rock-climbing sector that hypothetically existed here, I rolled for another turn... and froze in admiration. It was not the boulder, not the sector for climbing. No! it was something much better.
Beautiful cut over the valley the Mountain rised. Covered by forest, it was like a green pyramid. However, at the very top it's eyes caressed the rock wall. "The difference of about a hundred and fifty yards, - I narrowed eyes as usual. - It is clear that not a vertical, however, have a place to frolic. Why do you want vertical?! This we may to leave for Presolana."
Presolana was the jewel of our district. Giving unlimited space difficult rock climbing. However, for several years I was looking for something else. So... so what now rose before my nose. To two steps from the road, not pressed inaccessibility, few pitches. So there would be a relatively easy and safe to run around young people with low experience.
- Matteo, friend, ciao, - already at the home I croaked to the phone. Explained my observations. - What kind of top is that? Have you been on it?
- No idea, - he said. - Never go to them.
A month later we both managed to find time to investigate. His friend Elena went to see beloved horse one, and Matteo joined me. However, of the animals, his main focus are dogs. With whom he learned to lead the conversation, and who understand his love for them.
- Remember, Zeush does not love you! - he mentioned about his beloved pet dog. - If I knew with whom I went, I'd be barking half a day.
To get higher up the machine, it is better to climb the ridge along the gorge Vertova. There the road leads to the main ridge, but to us there was no need. From the Parking lot in the town of Orezzo we passed a couple of hundred meters through the winding streets, and plunged into the forest. The slope was not steep, small valley hospitably extended.
However, the path swerved, and went in Saw, however, on the very top of her Kant. Having passed through the wooded crest, Matteo and I'm over half an hour saw in the gaps of the foliage, the required rock bastions.
- How this mountain is called, at least you found out? - asked my friend.
- On the scheme was written Cedrina... or Scedrina, - I hesitated.
On two different schemes with different, albeit similar names. "It'll do, - I decided. - The main thing is that the mountain is, and the name will find out." And climbed, not knowing where. Bastion was baggy, with several margins. Because of wiscoy humidity and warm climate all was covered with forest. Chestnut, oak and Olivia thickets hid the slope, though steep, was a piece of the Sakhalin wilds.
To the base of the rocky belt we went on the principle of "upremsya - face it". That is, as high as possible, following the logic of taiga turning the tree trunks. When Matteo began to get nervous, stopped, and took out the gear on the conscience obesalis them. The rope was also scattered on the red oak from surplus soil. But the rock turned out to be the same favorite white limestone. Between the blocks is clearly visible a good way. If desired, you can fall deep enough, but the reluctance was still a chance to hold on for the miracle tree.
- This smells like the Mediterranean, - I took a nose on one of the clasps. - There is something unusual in the Italian mountains.
- For us is ordinary, - critically parried Matteo - we are Italians.
Somewhere frowning gray sky, ready to explode with rain. Waiting on the head about to rain down streams of water, I rushed up as quickly as possible. To insure, in principle, desirable. The left and right of our couloir looked through more steep bastions. Them white time and a long drought the ribs are promised in the future much more challenging routes. But today was a "reconnaissance in force". And so I tried to choose the easiest way, safe.
A few times threw the belays on the trunk, once shoved a rock in the hole, and even allowed himself to lay embedded element in a particularly "shaky" place. About Matteo worked at high speed from the top rope, too aware of the possible consequences of wet hangs.
In the end, came out just four pitches unobtrusive romantic ascent. Once out on the upper edge of the wall, I am pleased to surveyed all of the same woods all around. On the other side ran a gentle slope, and had only to congratulate themselves for practically well-chosen object of theoretical insinuations. It was here it began to rain.
However, Matteo had to get out of "drought". The fog gradually grew thicker, getting thicker in the warm flow of moisture, enveloped your body and mind. It was good that we completed the adventure Before the Flood. My friend chuckled appreciatively:
- You can now imagine how it will be slippery on grass and wet limestone!
But winter will be dry - I smiled. - Only with crampons we need to climb.
- Humor is appreciated! Or in snowshoes.
- Are you satisfied?
- That's a fact, - he smiled.
On top Cedrina, where we walked another fifty meters to right side, there was a small patch of grass. Away through the fog had a view of the bottom of the valley far beneath my feet. A couple of times shone through the ridges right across Albena. It was evident that the place is popular in local walks. So I even had time to dream about the support group in short skirts, stichweh when the following ascents. With wine and smiles. From here ran down the trail.
Half an hour later we went down to the car on the Parking in Orezzo. Spinning the wheel in the usual narrow road, I gave a sidelong glance at his friend:
- Is suggestion to call the route "Gallizoli Couloir".
- Is it going like this?
- Why not? Very interesting line, first on the wall of Cedrina. Let it be?!
- We-e-e-ell... Then let it be, - he grinned.
That's something like that.

----------------------------------
story

map

view

un Bergamasco vero - Mario Curnis
----------------------------------
Природа в отрогах гор Альпы Оробие часто напоминает климат Южного Сахалина, где я вырос. Такие же тесные борта ущелий, такая же влажность затуманенных перекатов на ручьях, такая же буйная зелень по склонам. Здесь вспоминалось утраченое чувство леса и запутаных, подобно лианам, троп. Тут я чувствовал себя в своей стихии... А над джунглями нижнего яруса поднимались скальные и заснеженные гребни гор.
Сахалин, конечно, более суров и непредсказуем. Близость к Тихоокеанскому буйству и холоду Заполярья накладывает отпечаток экстрима на его облик. Порой от родителей приходили письма, отбрасывающие на двадцать лет назад. Тогда молодой и наглый, я мерял мир по своим габаритам, мысли летели вразброд, хотелось адреналина и свободы.
Сыночек, привет! У нас очередное светопре­ставление,тайфун. Деревья падают,нет све­та и воды. Я пораньше ушла с работы и гр­еюсь дома под одеялом, промокла, пока шла.­ Но в общем тепло на улице, и уже вчера к­ак раз дали отопение в дом. Вову в связи с плохим климатом отпустили­ с работы, а Лешу вообще оставили сегодня дома. ­Вот такие у нас погодные новости. Вова р­аботает в фирме на погрузчике, вчера зарплату ­получил за проработанные дни в сентябре.­ Поперёк нашей улицы упали 2 березы, а машину во дворе упала ель. Таких случае­в сегодня будет много. Но все равно - ура, пятница! Тебе тоже хороших выхо­дных! Девочкам привет! Целую. мама.
Время идет. Сахалин остался в прошлом, нагрянула Италия. Здесь "бороться с климатом за жизнь" куда как проще. Я с благодарностью озирался вокруг на горы Ломбардии. Район обжит очень давно. Давая своеобразную фору - каких-то пара тысяч лет перед Сахалином. Культура проникла сюда с расцветом этрусков, развилась под защитой римских прав, и сохранялась в периоды опустошительных завоеваний всех времен и народов.
Даже местное бергамасское наречие по мелодике напоминает микст Итальянского, Французского и Немецкого языков. Веками вбирая лучшие качества всех трех, отличаясь практичностью и точностью, режет слух забавным шерохом. Отражая мечтательность и непосредственность, истрию того, как трудолюбивый народ вгрызался в склоны гор, возделывал террасы и возводил мосты.
- Они всего лишь очень долго здесь живут, - бормотал я, наткнувшись на останки очередной скальной башни посреди леса, к которой вилась набитая тропа.
То есть, сочетались условия: дикая опасная природа, оскаленная в шаге от уюта и комфорта цивилизации. Можно было ни о чем не думая, мчаться на машине до самых окраин. Припарковаться, не переживать за машину хоть неделю. Чтобы легко и непринужденно отрезать себя от остального мира, уходить "в никуда".
- Зачем люди прутся в Гималаи и Америку для приключений? - пожимал я плечами. - Здесь такие интересные горы, красивые места. Треккингов хоть отбавляй, а времени и денег потратишь гораздо меньше.
Делать особо было нечего. Наступали выходные дни, офис оказался закрыт раньше времени. Большого объема личных дел не предвиделось по причине того, что жена с дочерью улетели в Рязань. Накатав за месяц положеное количество километров, я вспомнил как надо ездить на велосипеде. При том, что оставалось много неисследованного в горном ущелье Вальсериана. Шаг за шагом я открывал новые уголки, спешил на разведку, наслышавшись про очередное чудо. Об ущелье реки Вертова информация витала в воздухе давно - его упомянали Франко Ачербис и Маттео Галлицоли. Мол, очень красиво и недалеко. Что ж, решил я, поеду на велосипеде, коли так рядом.
В долине обнаружилось воскресное скопление отдыхающих. На дороге царил хаос, так что я порадовался своей хитрости, проскальзывая велосипедом меж стиснутых автомобилей. Которые гудели мне вслед с досады. И вот, пытаясь распросить местных о скальном тренажере, что гипотетически существовал в окестностях, я выкатил из-за очередного поворота... и в восхищении замер. Это был не тренажер, не сектор для клаймбинга. Нет! это было что-то гораздо лучше.
Красивым срезом над долиной поднималась Гора. Покрытая лесом, она была подобна зеленой пирамиде. Однако, у самой вершины притно ласкала глаз скальная стенка. "Перепад около ста пятидесяти метров, - наработанно прищурил я глаз. - Понятное дело, что не вертикаль, однако, порезвиться есть где. Да и зачем тебе вертикаль?! Это оставим Презолане."
Презолана была жемчужиной нашего района. Давая неограниченный простор сложным скальным восхождениям. Однако, уже несколько лет я искал нечто другое. Такое... такое что поднималось теперь перед моим носом. Чтобы в двух шагах от дороги, не давило неприступностью, несколько питчей. Чтобы было где сравнительно просто и безопасно порезвиться молодежи с невысоким опытом.
- Маттео, дружище, привет, - уже из дома прохрипел я в телефонную трубку. Объяснил свои наблюдения. - Что это за вершина такая? Ты был на ней?
- Без понятия, - отрезал он. - Никогда туда не ходил.
Через месяц нам обоим удалось выкроить время на разведку. Его подруга Елена отправилась к любимым лошадям одна, а Маттео составил компанию мне. Впрочем, из животных его основным вниманием пользуются собаки. С которыми он наловчился вести продолжительные беседы, и которые понимают его любовь с полувзгляда.
- Помни, Дзеуш тебя не любит! - напомнил он про своего любимого домашнего пса. - Если бы знал, с кем я отправился, то лаял бы полдня.
Чтобы подняться повыше машиной, лучше подниматься по гребню вдоль ущелья Вертовы. Там дорога уводит на главный хребет, но нам туда было не надо. От паркинга в городке Ореццо мы прошли пару сотен метров по извилистым улочкам, и углубились в лес. Склон был некрутой, небольшая долина гостеприимно расширялась.
Однако, тропа вильнула, и ушла-таки в Вертову, однако, по самому верхнему ее канту. Перевалив через заросший деревьями гребень, Маттео и я через полчаса пути разглядели в просветах листвы искомые скальные бастионы.
- Как гора называется, ты хоть выяснил? - запоздало спросил мой друг.
- На схеме было написано Чедрина... или Счедрина, - засомневался я.
На двух разных схемах было два разных, хоть и похожих названия. "Потом разберемся, - решил я. - Главное, что гора есть, а название выясним." Так и полезли, не зная, на куда. Бастион был широченным, с несколькими кулуарами. Из-за выской влажности и теплого климата все было покрыто лесом. Каштановые, дубовые и ольхвые заросли скрывали склон - он, хоть и крутой, оказался кусочком сахалинских дебрей.
К основанию скального пояса мы шли по принципу "упремся - разберемся". То есть, как можно выше, следуя таежной логике петляния меж стволов. Когда Маттео начал нервничать, остановились, и достав снаряжение, на совесть обесились им. Веревка тоже была раскинута на рыжей от дубовых излишков почве. Зато скалы оказались тем же самым любимым белым известняком. Между блоками явно просматривался хороший путь. При желании можно было упасть достаточно глубоко, однако при нежелании оставался шанс зацепится чудом за дерево.
- Здесь пахнет Средиземноморьем, - я повел носом на одной из перестежек. - Есть что-то необыкновенное в итальянских горах.
- Для нас обыкновенное, - критически парировал Маттео, - мы же итальянцы.
Где-то хмурилось серое небо, готовое взорваться дождем. Ожидая, что на голову вот-вот хлынут потоки воды, я рвался вверх как можно быстрей. Страховаться, в принципе, хотелось. Слева и справа от нашего кулуара проглядывали более крутые бастионы. Их белые от времени и долгой засухи ребра обещали в будущем гораздо более сложные интересные маршруты. Но сегодня была "разведка боем". И поэтому я старался выбрать наиболее простой путь, безопасный.
Несколько раз накинул оттяжки на стволы, однажды продел в скальную дырку, и даже позволил себе заложить закладной элемент в особо "хлипком" месте. Маттео примерно работал на высокой скорости с верхней страховкой, тоже осознавая возможные последствия мокрого зависания.
В итоге вышло как раз четыре веревки ненавязчиво романтического восхождения. Выбравшись на верхний край стены, я с удовлетворением обозрел все тот же лес кругом. На другую сторону убегал пологий склон, и оставалось только поздравить себя с практически грамотно выбранным объектом приложения теоретических инсинуаций. Именно здесь полил дождь.
Впрочем, Маттео успел выбраться "засухо". Туман постепенно сгущался, уплотняясь в теплый поток влаги, обволакивал тело и мысли. Было хорошо, что мы завершили приключение До Всемирного Потопа. Мой друг оценивающе хмыкнул:
- Можно представить как сейчас будет скользко на траве и мокром известняке!
- Зато зимой будет сухо, - улыбнулся я. - Только в кошках лезть придется.
- Юмор оценил! Или в снегоступах.
- Ты доволен?
- А вот это точно, - улыбнулся он.
На вершине Чедрины, куда мы прошли еще пятьдесят метров вправо, был небольшой пятак травы. Отсюда сквозь туман открывался вид на дно ущелья далеко под ногами. Пару раз проглянули гребни Альбена прямо напротив. Видно было, что место пользуется популярностью в местных прогулках. Так что я даже успел помечтать о группе поддержки в коротких юбках, встечающих при следующих восхождениях. С вином и улыбками. Отсюда вниз убегала тропа.
Через полчаса мы спустились к автомобилю на паркинге в Ореццо. Закручивая руль по привычно узкой дороге, я искоса глянул на приятеля:
- Предлагаю назвать маршрут "Кулуар Галлицоли".
- А так делается?
- Почему нет? Очень интересная линия, первая на стене Чедрины. Пусть будет?!
- Ну-у-у-у... Тогда пусть будет, - он расплылся в улыбке.
Вот как-то так.

No comments:

Post a Comment

  • copiright © http://urubko.blogspot.com